Antikancerogeni brokoli i otporniji paradajz

Konkretno, reč je o proizvodnji brokolija koji bi imao povećana antikancerogena svojstva i paradajza sa manje vode u sebi. Pitanje oko koga se povela rasprava glasi – mogu li kompanije da imaju vlasništvo nad povrćem?

Dok se zamisao o pažljivoj selekciji brokolija, koji u sebi sadrži visoku koncentraciju antikancerogenih supstanci, te metodu o uzgajanju paradajza sa manje vode u sebi, čini dopadljivom, ipak postoji problem. O tome se raspravlja u Evropskoj agenciji za patente u Minhenu, a pitanje je – da li je ovakav način selekcije povrća tehnološka inovacija ili je reč o biološkom procesu čijeg idejnog tvorca nije moguće utvrditi? U Nemačkoj, ideja o patentiranju povrća nije popularna, jer su, ako firme dokažu da je to njihov patent, moguće negativne posledice po potrošače, zabrinut je farmer, Džozef Heker.

"Toliko se različitih patenata u poslednje vreme pojavilo, da su neke sorte počele da nestaju. Ljudi se odlučuju da kupe patentiran proizvod, dok se one značajne vrste povrća sve teže mogu pronaći.“

Sve bi trebalo bit zaštićeno?

U kompaniji „Plent biosajns“ koja je došla na ovu ideju, tvrde da bi svaka tehnološka inovacija trebalo da dobije zaštitu patentom. „Ovde se koristi kombinacija tehnologija kako bi se izvršio izbor članova porodice brokoli koji imaju poboljšane osobine u ishrani, koje sada ne nisu dostupne. Čak i sa modernim tehnikama, primena ovakvog ukrštanja je veliki izazov“, navode u kompaniji.

Patentiranje povrća nije novost, ali će slučaj sa brokolijem biti presedan. Ako ovo povrće budu patentirale pomenute kompanije, potrošači će morati mnogo dublje da zarone u svoj džep, kaže Kristof Ten, savetnik za patente organizacije Grinpis: "Takvi patenti se odražavaju na tržište. Izbor je manji, a cene idu gore. I ukoliko slučaj sa brokolijem prođe, brana će biti podignuta. Ipak, do sada je podneseno više od hiljadu prijava za patentiranje povrća.“

On kaže da bi najbolje bilo da se nadležni za ovaj problem, uz pomoć regulative na nivou Evropske unije izjasne o ovom pitanju, po mogućstvu zabranom.

Ministarka poljoprivrede Nemačke, Ilse Aigner takođe je protiv takvih patenata, pre svega zbog štetnih posledica po tržište. "Ako već govorimo o živim organizmima i proizvodnji, onda ne bi trebalo da postoje ekskluzivna prava. Ne sme se dozvoliti finansijska korist samo jedne osobe ili kompanije."

U Agenciji kažu da bi pitanje društvenih, ekonomskih ili ekoloških posledica trebalo da se ostavi pravnicima i zakonodavnim telima. Rasprava o ovom pitanju bi trebalo da bude otvorena tokom nedelje, ali će konačna odluka javnosti biti dostupna tek za godinu dana.

Autori: M. Zuvela, R. Božić,

Odg. urednik: N. Jakovljević