Moratorijum na nuklearke

Moguće je da neke najstarije nuklearke posle ovog roka ni neće nastaviti sa radom. Konzervativno-liberalna vlada kancelarke Merkel je prošle jeseni, uprkos javnim protestima i neslaganju opozicije, donela odluku da atomske centrale u Nemačkoj smeju da rade osam do 14 godina duže nego što je predviđalo do tada važeće rešenje. Ranijom odlukom socijaldemokratsko-zelene vlade kancelara Gerharda Šredera iz 2002. bilo je predviđeno da se nuklearke zatvore najkasnije do 2025. godine.

Nirnberger nahrihten (Nirnberg) o tome piše: „Ovaj moratorijum je, s obzirom na dosadašnju energetsku politiku vladajuće koalicije, na prvi, i površan, pogled ubedljiv odgovor na tešku nuklearnu havariju u Japanu. Ali, njegovo oročavanje na tri meseca se pri pažljivijoj analizi ispostavlja kao dosta elegantno rešenje kojim vlada pokušava da najpre dobije na vremenu – uoči pokrajinskih izbora. Atomska energija je tehnologija kojom treba premostiti vreme do masovne upotrebe novih izvora energije, isticala je vlada, a sada izgleda da ovim moratorijumom vladajuća koalicija želi da premosti vreme do izbora“.

Vestdojče algemajne cajtung (Esen): „Veliko je pitanje da li će ovo delanje koje u očima javnosti treba da izazove utisak ozbiljnog angažovanja vlade, zaista i dovesti do ranijeg ukidanja korišćenja atomske energije. Jer, vlada je do sada pravila račun bez krčmara: brzo uspostavljanje mreže obnovljivih izvora energije znači da bi u strujne mreže trebalo da poteče mnogo više novca u sistem dalekovoda, inače struja dobijena energijom vetra neće stići od obale na jug Nemačke. Milijarde moraju da se ulože u istraživanje tehnologije akumuliranja energije, i precizno treba odgovoriti na pitanje: koja vrsta elektrana će proizvoditi 22 odsto energije, koliko sada u ovoj zemlji proizvode nuklearke. Naposletku, industrija ne sme da se samo nada da će sijati sunce i duvati vetar, već mora da obezbedni stabilno snabdevanje 24 sata dnevno“.

Ostze cajtung (Rostok): „Tromesečni moratorijum je početak manevrisanja u zaokretu. Kancelarka je tri puta podvukla da će situacija po isteku moratorijuma biti drukčija nego što je bila. Sada je tim rečima treba i meriti. Podešavanje na ovom ili onom sistemu za hlađenje reaktora neće biti dovoljno. Ako sada bude obustavljen rad neke nuklearke, to će samo formalno izgledati kao privremena mera. De fakto će takva nuklearka biti zatvorena zauvek. Sve drugo bi bilo političko samoubistvo“.

Agencija za brakove između Srba i Albanki

Nedeljnik Špigel je objavio priču o Gezimu Đoki, Albancu koji sam radi kao agencija za posredovanje brakova, specijalizovana za „sparivanje“ Srba i Albanki. On putuje po Srbiji i stupa u kontakt sa zainteresovanim muškarcima, kojima uzima podatke i fotografije, a zatim odlazi u Albaniju, pokazuje to ženama zainteresovanim za udaju i sklapa posao.

Đoka zna i da na seoskim područjima juga Srbije nema dovoljno žena. Tako je nastao posao u kome on zapravo stalno putuje između Skadra i juga Srbije, a kada uspe da zainteresuje neku Albanku za nekog Srbina iz svoje tašne, slede i susreti uživo – Đoka prisustvuje svakom od njih kao prevodilac. Njegova misija se ne završava kada dobije honorar.

Svaka od žena koje su se zahvaljujući njemu udale može da mu se požali – on je uvek spreman da pozove njenog supruga telefonom i opomene ga da se malo više potrudi oko svoje životne partnerke. Naslov teksta je: „Torba puna sreće“, a u podnaslovu piše: „Globalno selo: kako jedan posrednik za brakove unapređuje razumevanje među narodima na Balkanu“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković