Osnivanjem razvojne banke do većeg izvoza?

Đelić je, međutim, dodao da se u osnivanje razvojne banke mora ući oprezno i dodao da bi trebalo da ta institucija podrži izvoz i infrastrukturu: „Osnivanje razvojne banke neće sve rešiti, ali svi privrednici nam kažu da je ključni problem za njih da se bore protiv konkurenata koji imaju duže i jeftinije izvore finansiranja“, rekao je Đelić i istakao da se mora pomoći najkvalitetnijim privrednicima da budu u stanju da povećaju izvoz.

„Ne verujem da treba praviti i razvojnu i izvoznu banku, nego treba jedna institucija koja će preuzeti i posao Garantnog fonda i eventualno Fonda za razvoj“, rekao je Đelić. On je rekao da druga funkcija razvojne banke treba da bude i podrška infrastrukturi.

„Više nećemo moći da se oslanjamo samo na zajmove od međunarodnih finansijskih institucija, jer smo dostigli maksimum u tim programima. Tako da ćemo morati da imamo kroz razvojnu banku mešavinu izvora – delimično iz međunarodnih finansijskih institucija ali i iz domaćih izvora, kao i mogućnost da ta banka izda sopstvene obveznice i da se na taj način finansira“, rekao je Đelić.

NBS nije oduševljena idejom?

Narodna banka Srbije nije se zvanično oglasila o osnivanju razvojne banke, ali upućeniji tvrde da u centralnoj banci imaju rezerve prema toj ideji, jer smatraju da u sadašnjem sistemu kreditiranja privrede ima dosta elementa razvojne banke. Kao primeri se ističu Fond za razvoj, subvencionisani krediti i povoljni inostrani krediti u čijem posredovanju učestvuje i centralna banka.

Zahtev za osnivanje razvojne banke u nekoliko navrata je tražila Privredna komora Srbije, navodeći da privrednici ne mogu da izdrže visoke kamatne stope komercijalnih banaka. Razvojne banke su, po pravilu, vezane za državni budžet, ne prikupljaju depozite ni privrede ni stanovništva i daju povoljne kredite za projekte koji doprinose privrednom rastu, porastu izvoza i razvoju malih i srednjih preduzeća. Trenutno oko 40 zemalja ima takvu banku, a sličnim poslovima se bavi i 20 regionalnih i međunarodnih institucija, kao i 10 fondova.

Opasno povećanje javne potrošnje

Ekonomska politika u predizbornoj 2011. godini, mora da bude opreznija nego inače i Vlada Srbije ne sme da dopusti da javna potrošnja bude veća od predviđene budžetom, smatra profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović.

„Srbija se suočava sa značajnom ekonomskom i političkom neizvesnošću koja lako može da sklizne u vrtlog ekonomske nestabilnosti“, ocenio je Petrović. On je istakao da je vlada oslabljena, a da Srbija ulazi u predizbornu kampanju i to je ambijent pogodan za nerealne, kratkovide zahteve za povećanje javne potrošnje koji ne vode računa o širim posledicama.

Novi ugovor Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), prema oceni Petrovića, mogao bi da ima presudnu ulogu u sprečavanju nekontrolisanog rasta javne potrošnje.

„Ugovor s MMF-om bio bi garancija da privreda neće da sklizne u nestabilnost, što je posebno važno za međunarodni kredibilitet, odnosno za strane i domaće investitore. Srbija bi uz pomoć MMF-a lakše prošla kroz burno i neizvesno vreme oko izbora i međunarodnih ekonomskih poremećaja“, rekao je Petrović, koji je kandidat za predsednika Fiskalnog saveta.

Ukazujući da je inflacija u Srbiji od 11,2 odsto najviša u regionu, on je procenio da će Narodna banka Srbije teško ostvariti cilj da rast cena do kraja 2011. godine bude najviše šest odsto.

kvartalni monitor/beta/jil/nr