Od "žitnice Evrope" do prosjačkog štapa

Bruto društveni proizvod Vojvodine pao je ispod proseka Srbije za čak pet procenata, dok je od BDP centralne Srbije niži za sedam odsto. Istovremeno, BDP Beograda skoro je duplo veći od BDP-a Vojvodine. U Vojvodini su i plate niže od proseka zarada u centralnoj Srbiji.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže za Dojče vele da Statut Vojvodine ovoj pokrajini uopšte nije obezbedio suštinske nadležnosti za upravljanje sopstvenom sudbinom: „Statut Vojvodine je zapravo bio jedna vrsta podvale. Mislim da je prava stvar bila da se izvrši prava decentralizacija i da se u tom pravcu mora ići. Da Vojvodina dobije izvorna ovlašćenja, da dobije izvorna sredstva, da joj se vrati imovina… Verujem da bi Vojvodina onda mogla daleko bolje da odlučuje o sopstvenom razvoju i da unapređuje svoju privredu i standard svojih građana”, kaže Popov.

Hajdučka privatizacija osiromašila Vojvodinu

Popov smatra da dodatni problem predstavlja divlja privatizacija koja je vojvođanske gradove učinila sirotinjskim, koja je uništila njihovu supstancu, privredu. „Sve se to desilo kroz jednu hajdučku privatizaciju koja je sprovedena. To je sigurno jedan od razloga siromašenja Vojvodine”, navodi Popov.

Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević za naš program kaže da je do siromašenja Vojvodine pre svega došlo zbog besomučne centralizacije Srbije, ali, po njemu, to nije jedini uzrok. „Plašim se da je došlo i do promene privredne situacije, odnosno da su neke firme koje su ovde postojale i imale tržište, izgubile to tržište. I sada mora da se pravi nova privredna struktura i nova privredna strategija, jer jedino ona može da Vojvodinu ponovo izvede na zelenu granu”, kaže Prokopijević.

Mršava autonomija

On ukazuje i na činjenicu da je jedini pravi centar u Vojvodini zapravo Novi Sad, dok su ostale sredine zapuštene. „Vojvođanska autonomija je mršava, a i ono malo instrumenata koristi na pogrešan način. Imam utisak da u Novom Sadu preovlađuje isti onaj etatizam koji vlada i u Beogradu. A taj etatizam, kao što i Srbiji ne donosi razvoj zbog Beograda, tako ne donosi razvoj ni Vojvodini, zbog Novog Sada”, upozorava Prokopijević.

I još jedan egzaktan podatak, u prilog razbijanju predrasuda: u Vojvodini, koja se nekada nazivala „žitnicom Evrope”, danas ima manje površina pod pšenicom nego u Srbiji. Vojvodina je u bivšoj SFRJ po ekonomskoj razvijenosti bila blizu nivoa razvoja Slovenije, a iznad Hrvatske.

Autor: Dinko Gruhonjić

Odg. urednik: J. Leon