Konfuzna spoljna politika Srbije

Odluka Srbije da ne učestvuje na ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir već je izazvala dosta pažnje kako u Srbiji tako i u evropskim krugovima. Obrazloženje te odluke smo stoga pokušali da pronađemo u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. U Ministarstvu su zahtevali da to pitanje uputimo elektronskom poštom, ali iz tog ministarstva nije stigao nikakav komentar. Umesto toga, beogradski mediji su samo preneli izjavu srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića kako „Beograd poštuje ljudska prava, ali i bilateralne odnose sa Kinom“.

Mala zemlja ne okuplja velike sile

Srbija je još ranije naglasila da se njena spoljna politika bazira na četiri stuba: Vašington, Brisel, Moskva i Peking. Međutim, profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić za Dojče vele upozorava da je takav spoljnopolitički koncept pre svega konfuzan.

„Ne može jedna mala zemlja da oko sebe okuplja velike sile. Ona može samo da se prikloni nekoj od njih. Tako da pokušaj da se svim vodećim silama ovog sveta izađe u susret, pre ili kasnije dovodi do ovakvih dilema, kao što je ova o kojoj sada govorimo. Lično mislim da je Srbiji mesto uz Evropsku uniju, kao što je to, mislim, i glavni strateški cilj Srbije. I stoga mislim da bi upravo takva orijentacija, znači ne ka četiri stuba, već ka jednom dominantnom cilju, a u sklopu tog cilja onda i odnos prema drugim zemljama, trebalo da bude srpska politika“, smatra profesor Simić.

Zapisati ciljeve spoljne politike

Saradnik ISAC fonda Milan Pajević ocenjuje za Dojče vele kako bi bilo jako dobro da principi i ciljevi srpske spoljne politike jednom budu negde zapisani. Ako je naš spoljnopolitički cilj Evropska unija, onda se moramo ponašati u skladu s tim ciljem, kaže Pajević. Srbiji je stoga potrebna jasna spoljnopolitička strategija, koju bi usvojila Skupština Srbije, ističe Pajević.

„Pretpostavljam da naše rukovodstvo pokušava da zadovolji više istovremenih ciljeva. I to je možda i moguće do određenog trenutka, a taj trenutak se tiče naših još ozbiljnijih ugovornih obaveza sa Evropskom unijom. Dakle, ne može spoljna politika da zavisi od jednog ministra, ili od raspoloženja jednog ministra, ili jedne vlade, ili jednog predsednika. Strategija spoljne politike se mora zapisati u nekom dokumentu, i nju mora da usvoji skupština“, ocenjuje Pajević.

U nastavku:

Srbija je nesolidni partner EU?

Srbija je nesolidni partner EU?

Srbija se našla u malobrojnoj grupi zemalja koje neće prisustvovati ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjaobou. Beograd, zbog takvog stava, svakako može očekivati kritike sa Zapada, smatra saradnik ISAC fonda Milan Pajević.

„Dakle, neke reakcije će svakako uslediti. Neke će biti izrečene javno, a jedan deo reakcija će svakako doći i diplomatskim kanalima. Logično je s obzirom da će sve evropske zemlje, kao i sve one koje su na putu ka EU, prisustvovati ceremoniji, da se one ne mogu složiti sa idejom da zemlja koja želi da postane kandidat i punokrvni član odstupa od politike koju vodi 27 zemalja Evropske unije“, ukazuje Pajević.

Uz Kinu zbog Kosova

Odnosi sa Pekingom i Moskvom su u ovom trenutku značajni za Srbiju, pre svega kada je reč o njihovoj podršci srpskom stavu o Kosovu, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić. Upravo bi tu i trebalo tražiti motivaciju srpskog rukovodstva da odgovori na kineske apele, i bojkotuje ceremoniju dodele Nobela za mir, primećuje Simić.

Državni vrh je verovatno procenio da je manja šteta od neodlaska na ceremoniju u Oslo, nego od toga da razočara Kinu po ovom pitanju, ocenjuje Milan Pajević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković