Šindlerova fabrika pretvorena u muzej

U industrijsku zonu u Krakovu ovih dana slivaju se reke turista. Predmet njihove znatiželje je nekadašnja fabrika Oskara Šindlera. Za vreme snimanje filma „Šindlerova lista“, znatiželjnici su stajali pred zatvorenim vratima fabrike i gledali unutra. Sada svi mogu da uđu u krug nekadašnje fabrike u kojoj je lotos otvoren muzej. „Naš zadatak je bio da prikažemo priču Oskara Šindlera i radnika koji su radili u njegovoj fabrici. Oni su glavni likovi naše izložbe. Međutim, želimo istovremeno da prikažemo i celokupni način nekadašnjeg života“, kaže Monika Badnarek, kustos muzeja.

Oskar Šindler, nemački industrijalac, dobio je 1939. godine, nakon nemačke invazije Poljske, fabriku emajliranog posuđa u Krakovu. Šindler je na crnom tržištu zaradio bogatstvo. On se, iako član nacističke stranke, zauzimao za Jevreje i u svojoj fabrici zaposlio je 1.200 prinudnih radnika, spasivši ih tako sigurne smrti u koncentracionim logorima.

Pre nacista

Posetioci mogu da vide fotografije Krakova iz tridesetih godina. „Najpre smo prikazali vreme pre rata, kako bio bilo jasnije šta se događalo za vreme rata“, objašnjava Badnarekova. Na fotografijama su elegantni Jevreji na putu u sinagogu. Potom slede fotografije sa početka rata i ulaska Nemaca u Krakov, 6. septembra 1938. godine.

Posetioci izložbe mogu da vide natpise na ulicama na kojima piše: „Jevrejima je vožnja tramvajem zabranjena“. Prikazano je i hapšenje oko 200 naučnika novembru 1939. na Univerzitetu u Krakovu. „Potom posetioci dolaze do rekonstruisanog stana u jevrejskom getu. Izložbu su koncipirali pozorišni scenografi i režiseri koji uz pomoć moderne tehnologije posetioce odvode u mračno vreme nacističke vladavine“, priča Monika Badnarek.

Američki reditelj Stiven Spilberg je snimio film „Šindlerova lista“ 1993. godine i učinio ovog industrijalca poznatim u celom svetu. Sada i Krakov na impresivan način podseća na sudbinu Jevreja koji su stradali u nacističkom pogromu.

Autori: Justina Bronska / Željka Bašić-Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević