Sajber-oružje budućnosti

Prva žrtva rata je istina: iz Irana su stigle protivrečne informacije o dejstvu računarskog crva „Staksnet“. Iransko Ministarstvo industrije je nedavno govorilo o 30.000 zaraženih računara i „elektronskom ratu protiv Irana“. Ubrzo potom, iransko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da su te vesti samo propagandni trik Zapada.

Napada tehnička postrojenja

Jedinstveni stav, međutim, imaju računarski stručnjaci. Posle prvih ekspretiza, zaključili su da je u pitanju do sada najštetniji program namenjen ciljanim napadima na računarske sisteme. Feliks Leder, naučnik sa univerziteta u Bonu, kaže da je taj program na njega ostavio jak utisak: „Crv ‘Staksnet’ je poseban po tome što napada slaba mesta operativnog sistema, i konstruisan je tako da napada programe koji kontrolišu kritične infrastrukture, na primer, elektrane, pa i nuklearne elektrane i slično.“

„Staksnet“ je već napao upravljačke programe firme „Simens“. Ti programi su u upotrebi u fabrikama i tehničkim postrojenjima svih vrsta. Oni otvaraju i zatvaraju ventile, povećavaju ili smanjuju broj obrtaja motora, puštaju u pogon ili zaustavljaju pumpe sa vodom za hlađenje. Zahvaljujući njima omogućeno nam je da izvedemo niz veoma kompleksnih tehničkih procesa. Ali, na njih se može uticati novim računarskim crvom. Nije isključeno da je „Staksnet“ naneo štetu iranskom nuklearnom programu, recimo sabotažom procesa obogaćivanja uranijuma.

Crv unet na USB-stiku?

Prema nepotvrđenim izveštajima internet-platforme „Vikiliks“ od jula prošle godine, u postrojenju za obogaćivanje urana u Natanu došlo je do havarije. Tako kritični sistemi obično nisu povezani sa internetom, ali spretni hakeri umeju da nađu i put do zatvorenih sistema, kako je naglasio Kenet Girs iz Centra NATO za odbranu od računarskih napada u Talinu: „Sa USB-stikom možete svašta učiniti. Možete nekoga da platite da u računarski sitem firme unese štetni program, ili da zamenite nečiji USA-stik svojim, koji ste prethodno preparirali određenim programom.“

U slučaju „Staksneta“, sve je više indicija prema kojima je štetni program u iransko nuklearno postrojenje uneo jedan ruski liferant – a da to nije ni znao. Tako bar misli nemački računarski stručnjak Ralf Langner koji već nedeljama analizira „Staksnet“. No, i pored toga je nejasno odakle ovaj crv potiče, ko ga je izmislio i pustio u opticaj. Tilman Verner iz firme za zaštitu računara „Kasperski“, siguran je da to nisu bili prosti kriminalci ili neki usamljeni haker. „Trenutno nema dovoljno informacija o tome. Doduše, ovaj crv je toliko tehnički napredan, da u njegovoj izradi mora da je učestvovala neka državna instanca, ili da ga je takva instanca bar potpomogla.“

Sajber-vojske budućnosti

Države u čitavom svetu rade na razvoju virtuelnog oružja. Štutgartski filozof Sandro Gajken bavio se tom temom u okviru rada na svojoj knjizi „Rat u sajber-svetu“ koja izlazi krajem ove godine. „Velike vojske nameravaju da formiraju specijalne jedinice za hakersko ratovanje: u SAD one će imati verovatno oko 10 do 15 hiljada vojnika, u Kini 20 do 25 hiljada. To su ogromni timovi u čijem sastavu su psiholozi, inženjeri, stručnjaci svih vrsta koji proučavaju određene sisteme i pokušavaju da utiču na njih spolja, da ih uključe i isključe ili sabotiraju.“

Znači, da čine baš ono što se smatra da se desilo u Iranu. Opasno je to što bi „Staksnet“ i kriminalcima da posluži kao primer za dalje rovarenje po internetu, kako upozorava Kenet Girs. „Lako je moguće da Staksnet pruži primer za rad hakera na nivou države koji bi mogli da slede i kriminalci i kriminalne organizacije. Mislim da je pitanje dana ili nedelja kada će se takvo oružje naći u rukama sajber-kriminalaca.“

Autori: Matijas fon Hajn / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević