Blekvoter – privatna vojska iz senke

„Blekvoter“ (Blackwater), privatna vojska, poznata je svetskoj javnosti po tome što je, u vreme dok je predsednik SAD bio Džordž Buš, ratovanje na Bliskom istoku u potpunosti preuzela u svoje ruke, budući da su plaćenici te kompanije učestvovali u najosetljivijim akcijama Centralne obaveštajne agencije (CIA) – otmicama i atentatima u Pakistanu, Iraku i Avganistanu. O tome je u decembru mesecu prošle godine pisao list „Njujork tajms“, navodeći da je vojska Blekvotera bila treća najbrojnija armija, posle američke i britanske, koja je učestvovala u operacijama u Iraku. List je naveo da je ta privatna armija (kompanija) dobila zadatak da za američku vladu radi, tako nazvane „poslove bezbednosti“, u periodu od 2001. do 2009. godine.

U tom periodu, organizacije blisko povezane sa privatnom militantnom kompanijom „Blekvoter“, pružale su usluge obaveštavanja, obuke i bezbednosti ne samo Beloj kući, već i mnogim vladama širom sveta, ali i nekolicini multinacionalnih korporacija. Na spisku su se tako našli najveći proizvođač genetski modifikovanog semena „Monsanto“, energetski gigant „Ševron“, kao i kompanije „Volt Dizni“ i „Rojal karibijan kruz“, pa i bankarski giganti, među kojima se navode „Dojče banka“ i britanski „Barklejs“.

„Blekvoter“ je svoje poslove ugovarao preko dve zasebne kompanije koje su u vlasništvu osnivača te privatne, paravojne organizacije, Erika Prinsa – „Total intelidžens solušn“ (TIS) i „Terorizm risrč center“ (TRC). Mreža dakle funkcioniše kao visoko-koordinisan sistem.

Rade za svakog ko plati

Nedavno je „Njujork tajms“, baveći se ponovo istom temom, izvestio da je „Blekvoter“ stvorio „mrežu od tridesetak ogranaka ili filijala kako bi dobili milione dolara u okviru ugovora američke vlade, a posle kritika na račun ove kompanije zbog bezobzirnog ponašanja u Iraku“. Dokument u koji je list „Nejšn“ (The Nation) imao uvid, otkriva nove detalje u vezi sa nekolicinom takvih kompanija, ali otvara i novo poglavlje u vezi sa najosetljivijim operacijama koje je „Blekvoter“ obavljao za niz moćnih kompanija i vladinih agencija. Dokument potvrđuje i ključne uloge koje su, radeći za „Blekvoter“, imali bivši najviši zvaničnici Centralne obaveštajne agencije. Jedan od njih je bivši čelnik paravojnih operacija Enrike Prado, koji je napravio svetsku mrežu inostranih operativaca. On je kao „veliku prednost“ potencijalnim mušterijama nudio mogućnost da se u slučaju potrebe lako distanciraju od svega. Inače, CIA već duže vreme koristi takve „ovlašćene snage“ kako bi obavila nedozvoljene operacije ili pokrila umešanost američke vlade u „neukusnim operacijama“, i zaštitila ih od kontrole. Interesantno je da, u nekim slučajevima, te „opovrgavajuće“ inostrane snage čak ni ne znaju za koga rade.

Prado i Prins su izgradili čitavu, supertajnu mrežu ljudi koji imaju posebne veštine, dok je „Blekvoter“ bio u središtu „Programa atentata“ početkom 2004. godine, kojim je rukovodila CIA, koja je od 1976. godine, predsedničkim dekretom, službeno imala zabranu organizovanja atentata, ali je posle 11. septembra 2001. ponovo dobila dozvolu u obliku naredbe predsednika Buša da se “uhvate ili ubiju” vodeći operativci Al-Kaide. Oni su tu posebnu jedinicu za specijalne zadatke obučavali na jednom od Prinsovih poseda u Virdžiniji, sa namerom da ulove potencijalne i osumnjičene teroriste širom sveta, u saradnji sa inostranim operativcima. Bivši zvaničnik Centralne obaveštajne službe rekao je da je „korist od angažovanja ’Blekvotera’ i njegovih inostranih operativaca, a u sklopu njenih operacija, bila u tome što niko nije želeo da vidi ’američki otisak prsta’ u svemu tome“.

Na sledećoj strani:

Cenovnik usluga privatne vojske

Cenovnik usluga privatne vojske

Novembra 2007. godine, navodi nedeljnik „Nejšn“, zvaničnici Prinsovih kompanija napravili su cenovnik za bezbednosne i obaveštajne usluge za privatne kompanije, ali i imućne pojedince. Prado i ostali zvaničnici kompanije „Blekvoter“ mogli su da budu angažovani od strane kompanija i pojedinaca iz svih delova sveta. Četvoročlani tim za nadgledanje, predvođen Pradom, koštao je unutar SAD više od 33.000 dolara nedeljno. U drugim državama, za 5.000 dolara dnevno, potencijalni klijenti su mogli da angažuju Prada ili bivše više zvaničnike CIA, Kofera Bleka i Roberta Ričera koji su predstavljani kao „ljudi koji na nivou države donose odluke“.

Među dokumentima u koje je „Nejšn“ imao uvid, najviše zapada za oči podatak da je „Blekvoter“, preko TIS-a nastojao da postane produžena ruka kompanije „Monsanto“, nudeći usluge operativaca, koji bi okupili grupu aktivista protiv multinacionalnih, konkurentnih, bio-tehničkih firmi. Saradnja kompanija „Blekvoter“ i „Monsanto“ trajala je od 2008. do 2010. godine. U dokumentu se navodi da je toj kompaniji pružana usluga sakupljanja informacija kroz monitoring izveštaja lokalnih medija i ostalih javno dostupnih informacija o aktivnostima pojedinih grupa ili pojedinaca koje bi mogle da predstavljaju opasnost po poslovanje kompanije širom sveta.

Kompanija „Volt Dizni“ angažovala je TIS i TRC da ispitaju „mogućnost pretnji“ na lokacijama u Maroku, gde je ta kompanija planirala snimanje jednog filma. Koliko je kompanija bila zadovoljna uslugom ostaje nepoznanica, ali se zna da je na račun TIS-a uplaćeno svega 24.000 dolara.

U Kinu bez elektronike

U cilju procene situacije u Kini, usluge tih kompanija platila je „Dojče banka“. U izveštaju je pisalo da je „pretnja kineske tehničke kontraobaveštajne službe jedna od najvećih u svetu. Mnogi hoteli sa četiri ili pet zvezdica, odnosno njihove sobe i restorani su pod stalnim audio-video nadzorom od strane kineske obaveštajne službe“. Uz to, „i mobilni telefoni, koji koriste kinesku mrežu, usled daljinskog aktiviranja mikrofona, mogu da postanu aparati za prisluškivanje“. U zaključku je pisalo da „predstavnici ’Dojče banke’ ne bi trebalo da nose sa sobom u Kinu elektronske uređaje“. Za te usluge plaćeno je 70.000 dolara.

TRC je za britanskog bankarskog giganta „Barklejs“ ispitivao i pozadinu libijskih i saudijskih biznismena u okviru kompanije „Saudi Binladen grup“ i povezanosti sa Osamom bin Ladenom. A, kanadska vojska platila je kompaniji „Blekvoter“ 1,6 miliona dolara preko TRC, za obuke vojnika u okviru kursa pod nazivom „Slika u ogledalu“, koji je podrazumevao da vojnici žive kao pripadnici Al Kaide, kako bi razumeli um i kulturu pobunjenika u Avganistanu.

Među vladama koje su koristile obaveštajne usluge i protivterorističku obuku jesu i vlada Kraljevine Jordana, za sumu veću od 1,6 miliona dolara, 2009. godine. Taj dogovor i tadašnje aktivnosti su sada pod istragom u koju su uključena petorica visokih zvaničnika „Blekvotera“. Uz to, usluge su koristile i policija Holandije, kao i nekoliko vojnih baza Sjedinjenih Država (među njima najznačajnija „Fort Breg“, dom elitne Zajedničke jedinice za specijalne operacije). Osim toga, „Blekvoter“ je, kroz svoje dve kompanije, radio i za Odbrambenu obaveštajnu agenciju (DIA), Odbrambenu agenciju za smanjenje opasnosti (DTRA) i Američku komandu u Evropi.

Prins otišao u Emirate

Aktivnosti u Pakistanu, takođe nisu prošle bez ove paravojne organizacije. Interesantno je da je bivša premijerka te države Benazir Buto, radila za ovu kompaniju tokom predizborne kampanje 2008. godine. Posle natpisa u lokalnoj štampi da je Buto angažovala „američku bezbednost“, Robert Ričer je čelnicima kompanije pisao da bi pažljivo trebalo posmatrati razvoj situacije, zbog opasnosti od isplivavanja njihovih imena u javnost. Buto je dva meseca kasnije ubijena u atentatu, a nejasno je i dalje zašto je i u kom kontekstu Ričer u svojim porukama spominjao Al Kaidu.

Posle masakra u okolini Bagdada, kada su pripadnici „Blekvotera“ ubili 17 civila, Prado je osnovao sopstvenu kompaniju, ali je veze sa bivšim poslodavcem zadržao, a tokom proteklog leta, Erik Prins je stavio „Blekvoter“ na prodaju i preselio se u Ujedinjene Arapske Emirate. Međutim, čini se da teško napušta svet senki i prisluškivanja. Sam kaže da je otišao tamo zbog čistog poslovanja i prilike koju pruža ta oblast, zbog odlične logistike, prijateljske poslovne klime, niskog poreza i slobodne trgovine. Uz to, UAE nema ugovor o izručenju sa SAD, navodi nedeljnik „Nejšn“.

Autor: Relja Božić (the nation / ny times)

Odg. urednik: Nemanja Rujević