Za šta ratuju nemački vojnici?

U intervjuu za Dojčlandradio, nemački predsednik Horst Keler je, upitan za mišljenje o vojnoj misiji u Avganistanu, dao odgovor koji je odmah izazvao mnoštvo reakcija i diskusija. Nakon što je zatražio „više poštovanja i priznanja“ za rad nemačkih vojnika u Avganistanu i istakao kako se oni bore za „našu bezbednost u Nemačkoj“ na bazi mandata Ujedinjenih nacija, on je dodao:

„Moja procena je, međutim, da smo generalno na putu da i u širokim slojevima društva shvatimo da jedna država naše veličine sa ovom spoljnotrgovinskom orijentacijom, pa tako i spoljnotrgovinskom zavisnošću, mora znati da je, u slučaju kada je to neophodno, potrebna i vojna akcija radi očuvanja naših interesa, na primer, slobodnih trgovinskih puteva, da bi, na primer, bila sprečena nestabilnost regiona koja bi se negativno odrazila na naše šanse kada je reč o trgovini, radnim mestima i prihodu. O svemu tome treba diskutovati i ja mislim da mi nismo na tako lošem putu.“

Iz redova opozicije, ali i samih Kelerovih demohrišćana, odmah su stigle kritike na račun ove izjave. Tipična je reakcija Tomasa Opermana iz poslaničkog kluba Socijeldemokrata: „Mi ne želimo ratove zbog privrede“. A kako su reagovali politički komentatori nemačkih dnevnih listova?

Lauzicer rundšau (Kotbus): „Umesto da bude dostojan svoje uloge moralne instance, šef države pokreće debatu koja budi fatalne, loše asocijacije. Onaj ko vojnu akciju Bundesvera u Avganistanu dovodi u vezu sa obezbeđivanjem trgovinskih puteva, taj ignoriše sve rezolucije Ujedinjenih nacija na kojima se temelji odgovarajući mandat koji je odobrio Bundestag. To bi još moglo da se progleda kroz prste nekom provincijskom političaru; šefu države koja učestvuje u vojnim akcijama u Avganistanu – ne. Jednostavno se ne zna šta je ovde gore: da li predsednik države ne poznaje dobro pravnu situaciju, da li naprosto razmišlja u kategorijama prošlog stoleća, ili jednostavno odgovara bez mnogo razmišljanja. (...) Predsednik sada mora hitno da objasni šta je tačno mislio...“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Ogorčenje zbog Horsta Kelera deluje izveštačeno. Pre svega se SPD, uprkos boljem znanju, uzbuđuje zbog predsednika koji je privredne interese doveo u vezu sa vojnim intervencijama u inostranstvu. Je li ta stranka – koja je sada u opoziciji – zaboravila da je 2006. bila jedan od autora „Bele knjige o nemačkoj bezbednosnoj politici“, u kojoj je slobodna trgovina u svetu definisana kao nacionalni interes? Osim toga, kritičari Kelera bi trebalo da se podsete i da su oni sami glasali za produženje anti-piratskog vojnog mandata pred obalama Somalije. A na rogu Afrike se zaista radi o zaštiti važnih trgovinskih puteva, ostvarenoj u okviru međunarodnih saveza i međunarodnog prava...“

Flensburger tageblat (Flensburg): „Nemački predsednik je pokrenuo debatu koja nam je odavno potrebna. Već 20 godina je prošlo od ujedinjenja Nemačke, a da nisu definisani nacionalni interesi naše industrijske nacije koja je postala srednja sila. U te interese svakako spadaju slobodni trgovinski putevi. (...) Ipak, nije u nadležnosti šefa države da vodi ovakve geopolitičke debate; to treba da čine poslanici parlamenta.“

Ostiringer cajtung (Gera): „Keler je govorio o zaštiti trgovinskih interesa. Niti je to pravni osnov, niti političko obrazloženje angažovanja vojske na Hindukušu. (...) Jedan predsednik ima moć reči. Kada mu ona isklizne iz ruku i postane bumerang, onda je to blamaža (...) Onaj ko mora da objašnjava šta je hteo da kaže, ne ostavlja dobar utisak.“

Hanoverše algemajne cajtung (Hanover): „Blamaža je to za prvog čoveka u državi kada njegove reči mora da precizira njegov portparol. Nije idealno ni to što mu je u pomoć pohitao demohrišćanski opunomoćenik za spoljnu politiku Rupreht Polenc svojim tvrdnjama da se radi o nesporazumu. U oba slučaja je povređeno dostojanstvo funkcije. Jer, jedan šef države ne sme da dozvoli sebi da dotle stigne. Sada je Keler, koji je u politiku ušao sa strane, pokazao granice svog talenta. Nedostaje mu sistem senzora koji profesionalcima, poput navigacionog sistema, pomaže da i danju i noću prilikom situacija na koje nisu pripremljeni – zaobiđu opasna mesta u razgovoru.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević