Beograd spreman da povuče tužbu, a Zagreb?

"Stav srpske strane je da smo spremni da povučemo našu tužbu, naravno ako se bude postigao dogovor da istovremeno povučemo tužbu, bez ikakvih dodatnih uslova", rekao je Cvetković nakon razgovora sa hrvatskom premijerkom.

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor je rekla da odluku o povlačenju hrvatske tužbe protiv Srbije za genocid može da donese samo Vlada Hrvatske, ali da ona o tome još nije raspravljala.

Gleda se samo budućnost?

Kosorova je uručila Cvetkoviću kompakt disk s prevodima na hrvatski pravnih tekovina EU i istakla da je važno da Hrvatska i Srbija sarađuju i tako otvaraju nove mogućnosti. "Gledam samo na budućnost", rekla je ona i dodala da Hrvatska podržava evrointegracije Srbije.

"Hrvatska snažno podržava sve zemlje jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, na njihovom evroatlantskom putu", rekla je hrvatska premijerka i dodala da je ta podrška stvarna i da će biti još snažnija kada Hrvatska postane članica EU.

Posle uručivanja prevoda pravnih tekovina EU premijeru Srbije, Kosorova je rekla da je Hrvatska u njih uložila oko osam miliona evra.

"Tim činom otvaramo novu knjigu u saradnji naše dve susedne zemlje", rekla je Jadranka Kosor i navela da čin predaje dokumenata treba da bude zalog dobre saradnje i prijateljstva dve zemlje.

Svi okrenuti ka EU

Cvetković je naveo da je ceo Zapadni Balkan orijentisan ka EU i istakao da je Srbija zadovoljna što je Hrvatska pri kraju svog puta u evrointegracijama. On je rekao da će Srbija iskoristiti iskustva Hrvatske na evropskom

putu.

Cvetković je ocenio da je vrlo važno da je razgovorom dvoje premijera "uspstavljen duh pogleda u budućnost, duh saradnje". "Želim da kažem da postoji dobra volja i interes da se problemi rešavaju", naglasio je Cvetković i istakao da je dogovoreno intenzivnije rešavanje problema sporazuma o sukcesiji bivše Jugoslavije, kao i da je razgovarano i o pitanju izbeglica, podvukavši da je suština da se svim problemima prilazi na konstruktivan način.

Nije bilo reči o granicama

Na pitanje da li su razgovarali o kriterijumima za utvrđivanje granica, Cvetković je odgovorio da nisu, jer nisu razgovarali o tehničkim pitanjima. Dodao je da je dobro da se problem granica rešava preko zajedničke komisije.

Hrvatska premijerka je rekla da je tema razgovora bio i problem nestalih i izrazila uverenje da će u narednim mesecima ta saradnja biti intezivirana. Kosorova je kazala da se razgovaralo o načelima i da svim problemima treba prilaziti "smireno s argumentima".

Jasno se odrediti prema zločinima Miloševićeve politike

Ona je rekla da je izuzetno važno okrenuti se budućnosti i dodala da vlada Hrvatske misli da se "treba jasno odrediti prema zločinima Miloševićeve politike". "To nije bilateralno pitanje, već temeljno važno pitanje privrženosti principima EU", rekla je Kosorova, ističući kako bi bilo dobro da se češće susreću i premijeri Hrvatske i Srbije, a ne samo predsednici, i ocenila da je s Cvetkovićem imala "jako dobre razgovore" tokom kojih su konstatovali dobru saradnju dve zemlje, koju pre svega treba jačati na privrednom planu.

"Tokom razgovara sam isticala želju za većim dolaskom turista iz Srbije u Hrvatsku, koji je prošle godine bio za jedan odsto viši nego godinu ranije", rekla je Kosor, navodeći kako je u razgovoru potvrđena posebno dobra saradnja policija dve zemlje u borbi protiv kriminala.

u nastavku: EBRD ulaže 500 miliona evra u Srbiju u 2010.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da u Srbiju u ovoj godini uloži oko 500 miliona evra, izjavila je direktorka EBRD za Srbiju Hildegard Gacek. Ona je na predstavljanju Srbije na Godišnjoj skupštini EBRD-a kazala

da su planirana ulaganja u infrastrukturu, energetiku, energetsku efikasnost, poljoprivredu i kompanije u Srbiji.

Od početka godine EBRD je u Srbiji potpisao ugovore o kreditima vredne 200 miliona evra, kazala je Gacekova i istakla da je plan da se do kraja godine premaši rekordno finansiranje iz 2009. godine od 425 miliona evra.

Direktorka EBRD-a za Srbiju je navela da se pregovara o ulaganju 80 miliona evra u poboljšanje energetske efikasnosti malih i srednjih preduzeća, kreditu od 100 miliona evra za železnicu, kao i kreditima za kompanije u iznosu od 50 do 100 miliona evra.

Krediti i za most na Savi, ali i EPS

Planirano je i dodatnih 60 miliona evra kredita za Grad Beograd, za izgradnju mosta na Savi, kod Ade Ciganlije, a pregovara se i o 25 miliona evra za sistem lake gradse železnice, kazala je Gacekova.

Ona je navela i da bi uskoro trebalo da bude odobreno 40 miliona evra kredita za Elektroprivredu Srbije (EPS), za nabavku električnih borojila sa daljinskim očitavanjem, a planirano je i ulaganje u Srbiji u mini hidroelektrane.

Gacekova je navela i da se razmatra projekat kredita za poljoprivrednu proizvodnju, koji će se odobravati preko lokalnih banaka, vrednosti od 20 do 30 miliona evra. Evropska banka za obnovu i razvoj do sada je investirala oko 1,8 milijardi evra u Srbiju i privukla dodatnih 1,7 milijardi evra kapitala.

Odbor guvernera EBRD-a 14. maja je odobrio povećanje kapitala banke za 50 odsto na 30 milijardi evra, što će u narednih pet godina omogućiti da se godišnje investira 8,5 od devet milijardi evra.

beta/dr/nj