Demokratija i kapitalizam razočarali Istok

Ljudi u bivšem Istočnom bloku su poslednjih godina posebno teško pogođeni privrednom krizom, kaže Ričard Vajk iz vašingtonskog Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Pju“: „I pored toga, oni nisu okrenuli leđa demokratskim vrednostima ni kapitalizmu. Doduše, velika je frustracija zbog načina na koji demokratija i kapitalizam u njihovim zemljama zaista funkcionišu.“

Vajkov institut je tokom poslednjih 20 godina proučavao istočnu Evropu i način na koji su njeni stanovnici doživeli proces tranzicije. Krajem 2009, institut je uporedio mišljenja tih ljudi sa onim što su mislili 1991. „Neki ljudi kažu da su u komunizmu ekonomski bolje stajali. Ali, to pre svega izgleda kao plod frustracije opštim stanjem u regionu.“

Razlika između želja i stvarnosti

I starije generacije i penzioneri spadaju u gubitnike u procesu tranzicije: „Mlađi i bolje obrazovani ljudi uglavnom su i zagovornici kapitalizma i demokratije. Tako je i sa ljudima iz urbanih područja. Takve grupe bolje umeju i da koriste mogućnosti koje nudi tranzicija“, kaže Vajk.

No, nisu svi oni koji su frustrirani istovremeno i protivnici demokratije i tržišne privrede: „Izgleda paradoksalno to što su ljudi frustrirani zbog načina na koji demokratija trenutno funkcioniše, dok istovremeno i žele demokratiju. Većina ljudi nam kaže da želi određene demokratske institucije: višepartijski sistem, slobodnu štampu, fer pravosuđe. Ali, mnogo manje ljudi kaže da tako nešto i ima u svojoj zemlji.“

U Mađarskoj najviše skeptičnih

Zanimljivo je da je i nezadovoljstvo zbog nesavršenosti demokratije najveće baš u jednoj od prvih zemalja bivšeg istočnog bloka koja je postala član Evropske unije. „Jaz između očekivanja od demokratije i stvarnih dobitaka koje je donela, u Mađarskoj je bio veći nego u drugim državama u kojima smo sproveli ispitivanje.“

Početni entuzijazam je splasnuo kada su građani shvatili da je i demokratizacija dug i težak proces od koga nemaju svi podjednaku korist. „U Mađarskoj je raspoloženje posebno loše. Mađari su vrlo nezadovoljni svojom političkom elitom, zabrinuti zbog korupcije, imaju najgore mišljenje o članstvu svoje zemlje u Evropskoj uniji. To se odrazilo i na poslednje izbore.“

Na parlamentarnim izborima održanim početkom aprila u Mađarskoj, veoma dobre rezultate su ostvarili desni populisti i ekstremisti. Ostale zemlje centralne Evrope su nešto bolje podnele tranziciju, što se vidi i iz rezultata ove ankete: „Česi, Poljaci i Slovaci politički i privredni razvoj u svojim zemljama vide u nešto boljem svetlu. I članstvo u Evropskoj uniji za njih je nešto vrednije nego za Mađare, Bugare, Litvance, Ukrajince ili Ruse.“

„Evropljana“ malo, manjine marginalizovane

U procesu tranzicije, manjine su marginalizovane, iako neki čine napore u cilju njihove bolje integracije. Posebno loše su prošli Romi – oni su na rubu društva: „Osam od deset ispitanih u Češkoj i Slovačkoj gaji negativnu sliku Roma“, kaže Ričard Vajk i dodaje: „Često je i negativno mišljenje o Jevrejima i drugim manjinama.“

Proširenje Evropske unije nije dovelo do ustupanja nacionalnog identiteta evropskom. „Na istoku i zapadu, ljudi se još uvek identifikuju preko svoje nacionalnosti. Samo u zapadnoj Evropi, posebno u Francuskoj i Nemačkoj, ima sve više ljudi koji se osećaju kao Evropljani. U državama istočne i srednje Evrope koje su novopečeni članovi Evropske unije – ali i u Velikoj Britaniji –samo sedam odsto ispitanih se osećaju kao Evropljani“ – rekao je za Dojče Vele stručnjak za javno mnjenje iz Vašingtona Ričard Vajk.

Autori: Fabijan Šmit / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević