Sve je "zakuvala" farmaceutska industrija?

Nemci su rekli svoje. Uprkos protivrečnim informacijama samo pet odsto Nemaca je primilo vakcinu. I to mada je savezni ministar zdravlja Filip Resler saopštio da je vakcinisanje i dalje neophodno. Nasuprot tome, predsednik nemačkog udruženja lekara opšte prakse Mihael Kohen smatra da se situacija u međuvremenu promenila. I specijalisti relativizuju opasnost. Kristijan Drosten sa Univerzitetske klinike u Bonu kaže:

„Trenutno se čini da virus svinjskog gripa nije opasniji od običnog gripa. Može samo da se špekuliše o tome da bi virus mogao da mutira i tako postane opasniji.“

Poslednjih sedmica u Nemačkoj se broj novih infekcija gripom veoma smanjio – procenjuje se da se nedeljno oko 10.000 ljudi zarazi virusom H1N1. Govori se o procenama jer više ne postoji obaveza prijavljivanja bolesti, laboratorije su naime bile zatrpane uzorcima.

Virolog Krstijan Drosten smatra da je smanjenje infekcija u vezi sa blagom jeseni koja je do pre par dana bila u celoj zemlji.

„Očekujem da će posle Božića broj infekcija početi ponovo drastično da raste.“

Od gripa u Nemačkoj umre preko 8.000 ljudi

Od „normalnog gripa“ u Nemačkoj godišnje umre 8.000 do 15.000 ljudi. To su u najvećoj meri stariji ljudi čiji je imunitet oslabljen. U poređenju sa tim brojkama, broj umrlih od svinjskog gripa je prilično mali, ističe virolog Kristijan Drosten.

„Oko 80 njih je umrlo od gotovo 180.000 inficiranih. Smrtnost tog virusa na nivou svih starosnih grupa je oko 0,01 procenata“.

Kod većine pacijenata su simptomi ovog gripa blagi. Ali zato oboljevaju mlađi ljudi koji su socijalno aktivniji. Rajnhard Burger iz Instituta Robert Koh kaže da ovaj virus trenutno pogađa imunološki nespremno stanovništvo. Zato nadležni vakcinisanje preporučuju svim građanima. Ali većina to očigledno ne želi. Klaudija Felkl je lekar opšte prakse. O tome zašto veliki broj Nemaca ne želi da se vakciniše, ona kaže:

„… zato što novi grip, na osnovu našeg iskustva, za sobom nosi manje posledica od vakcine. Ne mogu da procenim kvalitet vakcine. Suviše se malo zna o dodacima u vakcini. Suviše je nesigurnosti i još uvek nema odgovarajućih studija. Mislim da su to glavni razlozi što se građani ne vakcinišu.“

Ni lekari ne bi da se vakcinišu

S druge strane, samo 15 odsto lekara i medicinskog osoblja se odlučio na vakcinisanje protiv novog gripa. Jedna lekarka, koja želi da ostane anonimna, čak priznaje da se prema pacijentima, koji boluju od svinjskog gripa, ophodi kao prema onima koji boluju od običnog.

Država je za vakcine izdvojila milijardu evra. Nadležni su, drugim rečima, napravili pogrešnu procenu o mogućim potrebama. Lekari, ipak, ne isključuju da iza svega stoji kampanja farmaceutske industrije. I građani slično razmišljaju.

„Mislim da je cela ta priča o svinjskom i ptičijem gripu, priča iza koje stoji farmaceutska industrija“.

„Mislim da je to u neverovatnim razmerama naduvala farmaceutska industrija. To je kao paket mera pomoći farmaceutskoj industriji u vreme krize.“

autori: A. Zajler, D. Roščić

odg. urednik: N. Jakovljević