Svaka čast na kandidaturi, ali šta dalje?

Čini se, ipak, da građanima nije u dovoljnoj meri objašnjeno koliko je dugačak put od kandidature do članstva u EU. Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova Srbije, za DW kaže da je dobro što se kandidatura podnosi već sada:

“Mislim da nije loše da se preda što pre, ali je najbitnije da činimo sve što treba, da bismo se spremili za sledeće korake.”

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević slaže se sa Sonjom Liht: “Ne smemo ostaviti prostor za utisak sveta i Evrope da razmišljamo uopšte o nekoj alternativi Evropskoj Uniji.”

Sonja Liht, međutim, navodi da pravi posao tek predstoji, nakon podnošenja kandidature: “Sad nam je odmrznut Prelazni sporazum, sada smo prvi put u ugovornom odnosu sa EU. I sada mislim da je jako važno da stavimo prst na čelo i da se celo društvo mobiliše da radimo ono što je neophodno da bismo ispunili civilizacijske standarde i na taj način se što pre približili EU.”

Poraditi na dobrim odnosima u regionu!

Živorad Kovačević ističe da će, pored jako velikog broja tehničkih pitanja, Srbija morati da poradi i na dobrim odnosima u regionu, jer će i to biti jedan od uslova za prijem u EU:

“U regionu je neophodan konsenzus. O Bosni i Hercegovini, koja je najteži problem, o Kosovu, o bilateralnim sporazumima, bez obzira da li se radi o granicama, izbeglicama, tužbi i protivtužbi, dvojnom državljanstvu… Takve probleme EU ne želi da unese u svoje redove. To je najbolje pokazala intervencijom u slučaju spora Slovenije i Hrvatske, kada je praktično put Hrvatske bio blokiran devet meseci, zbog protivljenja Slovenije.”

Šta je sa članstvom u NATO savezu?

Kovačević upozorava da se mora otvoriti i rasprava o članstvu Srbije u NATO-u i podseća da su poslednjih 12 država, koje su ušle u EU, pre toga ušle i u NATO, iako to nije bio formalni uslov za članstvo u Uniji:

“Ne može se to pitanje skinuti s dnevnog reda jednom jedinom rečenicom u jednoj Rezoluciji, koja je doneta 2007. godine, kada je objavljena neutralnost zemlje. Dakle, tada je, preko noći, doneta odluka o jednom od najvažnijih pitanja koje zemlja može da donese.”

Naši sagovornici ističu da će EU, nakon loših iskustava sa ubrzanim prijemom Bugarske, Rumunije i Kipra, sada biti puno opreznija prilikom proširenja, iako usvajanje Lisabonskog sporazuma uliva izvesni optimizam. A koliko je put do EU težak, najbolje ilustruju primeri Turske i Hrvatske, koje su kandidaturu podnele još 2005. godine. Hrvatska je do sada zatvorila 15, a Turska tek jedno poglavlje od ukupno 35 u pregovorima sa Briselom.

autor: Dinko Gruhonjić

odg. urednik: N. Jakovljević