Prevoznici BiH u štrajku

Prevoznici traže da takozvane CEMT dozvole, odnosno posebne dozvole za drumski prevoz u inostranstvu koje dodjeljuje Ministarstvo transporta BiH, koštaju 25 maraka, zatim da cijena registracije vozne jedinice bude do hiljadu maraka, a traže i veću transparentnost i objavu svih dodijeljenih dozvola. Takođe, oni žele pravilnik o subvencionisanju vozila sa EURO 3 i EURO 5 motorima, ukidanje naplata na terminalima kao i svih dodatnih komunalnih taksi.

“Prevoznički posao ne preporučujem nikome”

Jovana, vozača kamiona s prikolicom, zatičemo u špediciji Meridijan u Banjaluci dok priprema kamion za carinjenje drvenih proizvoda koje prevozi u Srbiju. Ovim poslom bavi se već šest godina. Pitamo ga da li je tačno da je prevoznički život med i mlijeko. „Ma kakav med i mlijeko! Ovaj posao ne bih preporučio nikome, samo ako ne mora“, priča on. Njegov kolega koji čeka na završetak procedure špedicije, pristaje na razgovor ali samo pod uslovog da ga ne imenujemo i ne fotografišemo. “Ovdje sam već pola sata a jutros sam bio na utovaru. Čekanje je veliki problem, da ne čekamo toliko bilo bi nam malo lakše”, priča on. Niko od vozača ne želi da se eksponira u javnosti. Boje se da ne izgube posao. Politiku, proteste, poboljšanje položaja u prevoničkoj branši ostavljaju gazdama i političarima. Većina ih radi za gazde, a oni koji su nekad tu djelatnost obavljali samostalno, odavno su stavili ključ u bravu jer se pojedincu jako teško izboriti sa svim taksama koje moraju da plaćaju. Sveto Miodragović je radnik na špediciji i svakodnevno se druži sa vozačima koji ovdje dolaze iz cijele Evrope. Izvinjava nam se u ime vozača što su pomalo škrti na riječima. U principu, kaže, sve su to divni ljudi. „Ima i šale, družbe, popije se skupa i piće, popriča se o svemu... Izuzetno su čestiti i plemeniti ljudi koji nastoje da udovolje svima“, ističe on.

Voda im došla do ušiju

Velibor Peulić, generalni sekretar Udruženja za međunarodni transport, koje okuplja veliki broj drumskih bh. prevoznika, jedan je od organizatora protesta prevoznika. Kaže da je prevoznicima voda došla do ušiju. Smetaju im i visoke takse, koje ih, kako kaže dovode u neravnopravan položaj u odnosu na strane prevoznike, koji slobodno voze po BiH a u matičnim zemljama imaju mnogo manja opterećenja. „Poređenja radi, CEMT dozvola u BiH košta 3.000 maraka a takva dozvola u Hrvatskoj košta oko 50 evra a u Srbiji oko 20 evra“, navodi on ovaj primjer. Današnje proteste (27.10.) opisuje kao krajnju mjeru. Iza njih, kaže, stoji koordinacioni odbor koji čine prevoznici koji imaju ukupno 1.570 voznih jedinica u cijeloj BiH. Svi se sjećaju protesta koje su organizovali u decembru prošle godine kada su blokirali sve važne saobraćajnice i praktično paralisali saobraćaj na važnijim putevima u BiH. Kaže da ovog puta toga neće biti. Barem ne u početku. „Prije svega će ići protesti upozorenja sa laganom vožnjom od deset km na čas a onda će se ići na 45 minutnu pauzu. Na kraju, cilj je da se skrene pažnja i da se ukaže na probleme“, kaže.

Nije vrijeme za proteste

Ministarstvo saobraćaja RS, jedna je od institucija koju prevoznici prozivaju. Međutim, Nataša Kostić, koja je u tom ministarstvu zadužena za transport, kaže da su većinu stvari koje su prevoznici od njih tražili, i ispunili. Za proteste, kaže, razloga nema. Kao ilustraciju, navodi da je Vlada RS smanjila naknade koje se plaćaju pri registraciji. „Ta odluka je stupila na snagu i registracija priključnih vozila je sada smanjena za 1.100 KM. Ja mislim da je to veliki napredak“. Zijad Sinanović, je predstavnik prevoza u spoljnotrgovinskoj komori BiH i on smatra da nema opravdanja za proteste koje organizuje Udruženje za međunarodni transport. Kaže da Spoljnotrgovinska komora pokušava iznaći rješenja i da je za proteste još prerano. Naše udruženje ne dijeli njihove zaključke i protesti koje oni organizuju za nas ne postoje“, kaže on. Bilo kako bilo, i oni koji su za proteste i oni koji su protiv, se slažu u jednom. Položaj prevoznika je jako težak. I ako se nešto ubrzo ne promijeni, slijedi neizvjesna budućnost prevozničkoj branši u BiH.

Autor: Dejan Šajinović

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić