Teraćemo se do Strazbura

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu do sada je u korist Srbije presudio u jednom slučaju, a jedan predmet od ukupno 26 presuđenih, u potpunosti je zaključen i presuda izvršena, izjavio je za agenciju Beta zastupnik Srbije pred tim sudom Slavoljub Carić.

Iako je Srbija po broj tužbi u samom vrhu, na 13. mestu u Evropi, skoro polovinu predstavki građana taj sud je odbacio, jer nije bilo osnova za njihovo razmatranje.

Prema statističkom izveštaju suda, od 2004. godine podneto je 3.776 predstavki građana protiv države Srbije. Od toga je 1.669 sud odbacio, a do sada nam je 139 slučajeva dostavljeno na odgovor. Prošle godine u slučajevima građana Srbije sud u Strazburu izrekao je devet presuda, od kojih je osam bilo u njihovu korist, ali je sklopljen i veliki broj prijateljskih poravnanja u slučajevima koji nisu došli do faze razmatranja suda.

„Građani se zaista u enormnom broju obraćaju Evropskom sudu povodom raznih stvari. To je možda posledica našeg mentaliteta, volimo da se parničimo i da idemo pred sud. S druge strane, moguće da je to i posledica neefikasnosti organa i nefunkcionisanja sistema“, rekao je Carić.

Sud u Strazburu doneo je različite odluke u još 22 slučaja građana Srbije, za koje su sklopljena prijateljska poravnanja, donete jednostrane deklaracije, ili ocenjeno da su neosnovani. Neke su povukli i sami građani.

„Broj izrečenih presuda protiv Srbije nije alarmantan i njihovo sporo izvršenje ne može naškoditi Srbiji pred evropskim institucijama koje ocenjuju stepen poštovanja ljudskih prava“, ocenjuje Carić.

Nerealna očekivanja građana

„To nije sud četvrte instance koji bi mogao da ukine odluku domaćeg suda, mnogi to možda ne shvataju, a očekuju se i enormne naknade“, naveo je Carić i dodao da u dosadašnjim presudama nije bilo velikih naknada, osim u slučaju materijalne štete.

Kako je objasnio, najveći iznos koji je po presudi suda u Strazburu Srbija isplatila oštećenim građanima bio je oko četiri miliona dinara, ali su u svim ostalim postupcima dosuđene naknade u iznosu od oko 1.000 ili 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Sve materijalne naknade, sud u Strazburu odredio je na osnovu već izrečenih presuda domaćih sudova, napomenuo je Carić i ukazao da se ti dosuđeni iznosi uglavnom isplaćuju na vreme.

Carić je naveo da problem sa naknadama nije u iznosima koji nisu toliko veliki, već u tome što te penale praktično plaća budžet Srbije, odnosno Ministarstvo pravde, a ne sud i sudija u čijem je postupanju došlo do povrede prava građana.

Srbija se suočava sa problemom izvršenja presuda u kojima, osim naknade, treba sprovesti i mere generalnog karaktera, kao što su promene zakona, a kako je Carić istakao, nisu realna ni očekivanja građana da se postupci u parnicama dugim po 15 godina, završe za šest meseci.

Naknade se plaćaju na vreme

U pojedinim slučajevima država nije u stanju da izvrši presudu, zbog opstrukcije neke strane u postupku, ili izmenjenih okolnosti, kao što je gašenje ili fiktivno postojanje firmi od čije bi imovine trebalo da budu isplaćeni poverioci.

„Naknade se plaćaju blagovremeno, pa čak i pre roka. Što se tiče ostalih mera, postupci i dalje traju, vrlo često jer nije dovoljno samo platiti naknadu, nego je potrebno promeniti zakone ili sprovesti mere individualnog karaktera kako bi se postupak priveo kraju“, dodao je Carić.

Građani Srbije obraćaju se Sudu za ljudska prava najčešće zbog dužine trajanja postupaka pred domaćim sudovima, što je po Carićevom mišljenju, gorući problem srpskog pravosuđa, ali i zbog zakonitosti i dužine boravka u pritvoru, prava na imovinu, porodičnih stvari.

Upitan da li se može oceniti efikasnost ustavne žalbe, novog instituta u pravosuđu Srbije koji bi mogao uticati i na smanjenje broja predstavki građana Evropskom sudu za ljudska prava, Carić je rekao da će to učiniti taj sud u nekom od narednih predmeta koje bude razmatrao.