Anonimnosti na internetu, više nema

Petnaest godina kasnije, te anonimnosti više nema. Nije u pitanju paranoja: stvarno Vas špijuniraju. Niti Vas o tome informišu, niti Vas pitaju za dozvolu. Vaš internet-provajder kontroliše Vašu vezu sa svetskom računarskom mrežom, pa tako može da sačuva podatke o svemu što ste radili na internetu. A sada se saznalo i da su provajderi te informacije počeli da – prodaju.

Reč je o novom i brzo rastućem sektoru reklamne industrije - „ciljanom praćenju ponašanja“. Provajder bi, na primer, mogao da dobije posebnu premiju ukoliko reklame za skupe sportske automobile nekog proizvođača plasira na internet-stranice koje posećuju sredovečni muškarci sa natprosečno visokim primanjima.

Online Orvel

Informacije mogu biti mnogo detaljnije od navoda o polu i starosti. Kompanije mogu imati uvid u to da li određeni korisnici interneta posećuju anonimne forume alkoholičara, otvaraju li porno-stranice, kupuju li lekove preko interneta, ili, pak, učestvuju u diskusijama anti-vladinih aktivista.

Usluge koje se temelje na praćenju ponašanja korisnika interneta mogu biti i teško narušavanje privatne sfere. Da i ne govorimo o stvaranju dosijea o korisnicima. Osiguravajuća društva svakako vrlo interesuje da li su njihovi klijenti alkoholičari ili možda oboleli od Side.

Američka vlada je pod pritiskom – nešto se mora učiniti kako „ciljano praćenje ponašanja“ ne bi postalo jedan od orvelovskih temelja društva. Samoregulacija u redovima internet-provajdera nije dovoljna. Jedna od ideja koja je pokrenuta u Kongresu jeste i da se formiraju liste korisnika koji ne žele da budu obuhvaćeni ciljanim posmatranjem – ono bi bilo zabranjeno sve dok ga korisnik eksplicitno ne odobri.