Najbolji univerziteti na svetu

„Ko želi da bede uspešan, mora da uči“ - očigledno da se sve više ljudi ponaša u skladu sa tim motom. Taj zaključak nameće se pri pogledu na rang-listu najboljih univerziteta na svetu koju je i za 2011. sačinila britanske konsultantska firma „Kuakareli Simonds“ (Quacquarelli Symonds, QS). Ta firma jednom godišnje pravi takvu listu, a ovo sada je osmi put, da QS upoređuje 26 predmeta na 600 univerziteta u svetu. Među top 300 su Univerziteti iz 38 zemalja.

Američko-britanski solo nastup

Drugu godinu zaredom Univerzitet u Kembridžu je na čelu prestižne rang liste, zatim sledi Harvard. Među 10 najboljih su posle njih: Masačusetski institut za tehnologiju (Massachussetts Institute of Technology, MIT), Jejl (Yale), Oksford (Oxford), Londonski kraljevski koledž (Imperial College London), Londonski univerzitetski koledž (University College London), Univerzitet u Čikagu (University of Chicago), Pensilvanijski univerzitet (University of Pennsylvania) i Kolumbija univerzitet u Njujorku (New Yorku Columbia University).

Među top 20 se našlo 13 univerziteta iz SAD i pet iz Velike Britanije. Mnogo američkih i britanskih univerziteta zastupljeni su na drugim mestima na lestvici. Sa univerzitetom Mekgil (McGill), među dvadeset najboljih na svetu našla se i Kanada. Ne 18. mestu je i jedina kontinentalna evropska zemlja – Švajcarska, sa Visokom tehničkom školom (ETH Zürich, Eindgenössische Techische Hochschule).

Uprkos američkoj i britanskoj prevlasti, na listi se svake godine nalazi sve više i više zemalja, uključujući i Nemačku. Ukupno 24 nemačkih univerziteta su se našli među 300 najboljih na svetu, četiri od njih su čak među 100 najboljih: Univerzitet Rupreht Karl u Hajdelbergu ( Ruprecht Karls-Universität Heidelberg), Tehnički Univerzitet u Minhenu (Technische Universität München), Ludvig Maksimilijan Univerzitet,
(Ludwig-Maximilians-Universität) i Slobodni Univerzitet u Berlinu (Freie Universität Berlin).

Džon Oliri, član savetodavnog tela firme Kuakareli Simonds, kaže da činjenica da se prvih 200 univerziteta nalazi u 32 zemlje, dokazuje da je obrazovanje globalno postalo bolje i važnije.

Dug put do uspeha

Rangiranje je prvi put izvršeno 2004, i ubrzo je postalo svetski poznato poređenje najboljih Univerziteta. Na tu listu nije lako dospeti. U obzir se uzimaju u prvom redu „čvrsti podaci“ i vrednovanje univerziteta od strane poslodavaca i akademske zajednice. Ove godine u vrednovanju je učestvovao veliki broj ljudi, nekih 34.000 poslodavaca i 17.000 akademskih građana. Ove godine prvi put su upoređene i školarine. S obzirom na nagli porast školarina, kao na primer u Velikoj Britaniji, detaljne informacije o tome, posebno su važne.

Rang lista najboljih svetskih univerziteta jasno pokazuje odnos između ulaganja i rezultata u visokom obrazovanju, kaže Džon Oliri. Tipičan primer je Kina. U poslednjih nekoliko decenija ova država je programima investicija snažno podržavala visoko obrazovanje. Rezultat: samo ove godine, na listi su se odjednom našli su skoro svi kineski univerziteti. Nemačka je na sličan način poboljšala položaj na listi. Sasvim suprotan primer pružaju SAD: smanjenja budžeta na nekim univerzitetima rezultiralo je padom na ovoj poznatoj rang listi najboljih univerziteta.

Autorke: Zana Kazakova / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković