Moguće vraćanje viza za Srbiju i Makedoniju

Zemlje članice EU zabrinute su zbog priliva velikog broja azilanata u pokušaju i žele da uspostave mehanizam koji bi, u slučaju zloupotrebe slobodnog putovanja, omogućio privremeno, ali i brzo, ponovno uvođenje viznog režima. Francuska i Holandija su još prošle godine uputile ovakav zahtev. Zemlje članice su tada žele da sačekaju i vide da li će se situacija promeniti. Međutim kako se broj zahteva za azil ne smanjuje, bezvizni režim nekih zemalja je sve više u problemu:

„Ne mislim da je ugrožen u ovom trenutku, ali bi mogao biti doveden u pitanje za par meseci. Broj lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije ne opada, a već je prošle godine bio prilično visok. Tako je prošle godine bilo 17.700 zahteva azil iz Srbije, što ovu zemlju stavlja na treće mesto po broju zahteva. Ako je uporedite sa Avganistanom, koji je na prvom mestu sa 20.800 zahteva za dobijanje azila, vidite da je razlika samo tri hiljade“, objašnjava za Dojče vele Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost.

Problem lokalizovan na Srbiju i Makedoniju

Evropska komisija bi tako do juna trebalo da izađe sa konačnim predlogom o tome kako bi ovaj mehanizam mogao da funkcioniše. Tema će biti na dnevnom redu junskog zasedanja Saveta ministara unutrašnjih poslova EU: „Veliko je pitanje da li će ovo biti odluka koja će se donositi na nivou zemalja članica, možda u dogovoru sa Evropskom komisijom, ili će i Evropski parlament biti uključen. To bi bilo dobro, jer je Parlament i inače ’dobar prijatelj’ zemalja koje su dobile bezvizni režim“, kaže Štiglmajerova.

Imajući u vidu evropske procedure, šta god da se desi – neće se dogoditi sutra, ali promena viznih pravila će mogućnost privremenog vraćanja viznog režima pretvoriti u realnost. To dakle ostavlja još malo vremena za neophodnu akciju, pogotovo ako se zna da će se, iako su u pitanju formalno odvojeni procesi, ponovno uvođenje viznog režima neminovno odraziti i na smanjenje podrške na evropskom putu.

I zemlje članice moraju da odvrate azilante

Iako postoji pritisak na zemlje Zapadnog Balkana da hitno reaguju u ovoj situaciji, u ESI smatraju da je mnogo važnije da u rešavanju i prevenciji problema sa lažnim azilantima deluju same zemlje članice EU, i to tako što će uskratiti pomoć i svaku vrstu povoljnosti koju dobijaju podnosioci zahteva za azil. Broj odobrenih zahteva je ispod jednog procenta u Nemačkoj do osam procenata u Belgiji, ali proces rešavanja zahteva za azil, recimo u Belgiji, traje između šest i devet meseci. Za to vreme podnosioci zahteva imaju obezbeđen smeštaj, hranu, zdravstvenu zaštitu, školovanje, što je, prema rečima Aleksandre Štiglmajer, „za mnoge migrante mnogo bolji život nego onaj koji imaju u Preševskoj dolini ili regionu Kumanova“.

„Ovakve odluke se moraju donositi kao prioritet, za 8 do 12 dana, kako ljudi ne bi dolazili samo da žive 6 ili 9 meseci boljim životom nego kod kuće. To su ekonomski migranti, a azil nije tu da obezbeđuje bolji život, već da zaštiti one koji imaju političke probleme kod kuće“, kaže Štiglmajerova.

Ona zaključuje da je dobra vest to što još ima vremena za sprečavanje eventualnog povratka viznog režima, kao i to da je problem za sada lokalizovan samo na Srbiju i Makedoniju, dok nije primećen porast broja azilanata iz BiH i Crne Gore.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević