U Nemačku će pohrliti samo stručnjaci?

Ministarka za rad Ursula fon der Lajen kaže da nema razloga da se strahuje od dolaska velikog broja radnika iz istočnoevropskih zemalja: „Nama neće nedostajati radna mesta, nego radnici. I problem će tokom godina postajati sve veći.“

Od 1. maja nemačko tržište rada potpuno je otvoreno i za zainteresovane iz osam novih članica Evropske unije iz istočne Evrope. Više im neće trebati dozvole za rad i imaće jednaka prava kao i građani starih članica – u Evropskoj uniji mogu da rade gde žele. Do kraja 2013. moraju da čekaju još samo Bugari i Rumuni, jer su njihove zemlje poslednje primljene.

Može se samo procenjivati koliko će biti zainteresovanih za rad u Nemačkoj iz Poljske, Češke, Slovačke, Slovenije, Mađarske i tri baltičke republike – stručnjaci smatraju da će godišnje dolaziti po sto hiljada ljudi. Do 2020. godine to bi bio milion useljenika tako da se ni u kom slučaju ne može govoriti o masovnom dolasku.

Međutim, ko će zaista doći u Nemačku? Ministarka Fon der Lajen smatra da će posao pre svega tražiti stručnjaci i visokokvalifikovani radnici. U proteklim godinama u Veliku Britaniju i Švedsku već je otišao veliki broj lekara, negovatelja i inženjera, jer su tamo od početka bili dobrodošli.

Najugroženiji stari doseljenici

Joahim Meler, direktor Instituta za tržište rada u Nirnbergu smatra da će poslodavci u Nemačkoj imati samo koristi od dolaska novih ljudi: „Useljenici su oni koji će ovde plaćati poreze, doprinose za sistem socijalne zaštite i, u krajnjoj liniji, doprineće rastu proizvodnje.“

Meler dodaje da korist ili šteta od otvaranja tržišta rada zavisi i od toga koji je region u pitanju: „Ima regiona u Nemačkoj u kojima je velika nezaposlenost. Ali, ima i delova zemlje, na jugu na primer, gde je nezaposlenost ispod tri procenta – tamo useljenici imaju dobre izglede da nađu posao, pogotovo ako su kvalifikovani.“

Gubitnici bi mogli biti oni u Nemačkoj koji nisu dovoljno kvalifikovani i, pre svega, useljenici koji već žive ovde. „Ima nekoliko manjih grupa gubitnika koje bi trebalo tražiti među slabije kvalifikovanima. Prema našim procenama, gubitnici su useljenici koji već žive u Nemačkoj“, kaže Meler.

Dakle, u principu nema razloga za strah od otvaranja tržišta rada. Ostaje još da se vidi da li će na taj način zaista biti otklonjen nedostatak stručnjaka u Nemačkoj.

Autori: Klaudia Prevezanos / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević